Žali se Strazburu. A moš i tati.
Nadasve ironičan, ali sve u svemu kulturan odjeb upućen osobi koja nema mogućnost, kako fizičke, tako i psihičke samoodbrane, a šanse da to promeni jesu jednake mome pokušaju da izjebem nešto. Nejač koju i rođeni otac maltretira jer onomad obojica popiše batine na sred fudbalskog terena i to od gomile dece. Ovaj zvao oca da ga brani, a na kraju u tandemu kukavci nastradaše, ista je to krv, da ga je majka dojila rakijom umesto mleka, možda bi od njega i bio muškarac, ovako ga niko ne jebe dva odsto.
- Vrati mi loptu!
- Šta si to rekao, tako starijima, je l to kultura!?!
- Dobro, mogu li molim te dobiti loptu nazad?
- Molim te? Nešto ne vidim da mi persiraš.
- Mogu li molim vas dobiti svoju loptu nazad?
- Ne. Zašto se tvoja lopta dokotrljala do nas? Šta si joj uradio? Sad je to moja lopta. Vidi kako je izlizana, jadnica.
- Zvaću tatu!
- Ma zovi, i njega ćemo prebiti, posle možete obojica na ulicu pa lepo štrajkujte glađu, možda vam neko i dobaci kosku kao razonodu.
Odjeb za debele osobe koje umesto da kenjaju i smaraju, bolje da urade nešto korisno za sebe, a možda i ostale.
- E brate mene juče gledala ona Marijana iz 4-2!
- Ajd bre idi štrajkuj glađu, nemoj meni da prodaješ te glupe fore!
