Za,uslovno rečeno,normalne,obične ljude,on je
težak ludak,nikome shvatljiv,apsolutno nenormalan.
Alternativno obrazovanje,umetnički pogled na svet,senzibilna percepcija,
teške socijalne prilike,nesrećno detinjstvo,genetska predodređenost,
kriminogena sredina,pripadnost političkoj partiji,teška alkoholisanost,
niti bilo šta drugo ne može običnom svetu objasniti takvo ponašanje.
Osim da ima svoj svet.
Toro,lokalni klošar.Dobio je iznenada neko nasledstvo iz Australije.
Pominje se da je u opticaju bila cifra od nekoliko desetina do nekoliko stotina
hiljada dolara,možda američkih,a možda australijskih.
Toro se okupao,sredio kupio nekoliko odela i počeo da izlazi na fina mesta.
Sve gradske face su bili Torovi najbolji drugovi.
Pošto Toro nije imao vozačku dozvolu,imao je ličnog vozača,
koji ga je svakodnevno vozio Rent-a-car automobilom.
Jednom je trebalo da gostuje Van Gogh u gradu,
ali opština nije imala para da plati dogovoreni iznos,tako da je Toro iskeširao.
Ceo grad ga je tapšao po ramenu.
Posle nekih godinu ipo ili dve,para je nestalo.
Toro sada ponovo klošari po gradu.Nosi neku torbicu i prljavo,pocepano odelo.
Ponekad mu neko da neki dinar,on kupi pljeskavicu sa dosta priloga,
meso da kerovima a on pojede lepinju sa prilozima bez mesa.
Neki mu se sada smeju i kažu da je ispao glup jer je dozvolio da ostane bez para.
Neki kažu da ga prosto boli kurac.
Neki kažu da ima svoj svet.
