Čovek za primer – miran, pametan, poslušan. Pažljivo bira društvo pred kojim može da se raskalašno ponaša, ali i dalje pomalo ustegljivo skromno. Ponekad dozvoli sebi da pokaže svoj gnev prema svemu, pa se potom naglo stiša, ali on to nikako nije samo ljut na sebe. Ne teši se tuđim mukama, već cokće i klima glavom kada čuje nečiju tešku sudbinu... pa onda čitavu tu priču zaboravi i kreće sa svojom pričom. U svojoj umnosti se razbacuje rečima, misleći da ima uvide do kakvih još niko nije došao, ali o tome ćuti. Uhvati ga ponekad nekakav nemir i zbunjenost, a on tad jos jače tera po svom i postaje slep za tuđe probleme, ni ne pomišljajući da tu možda nešto ne štima. U tim trenucima, kad ga posmatrate sa strane, pomislite da je grandiozan, uman, šarmantan. kao da njegove kvalitete ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Noćni snovi su mu redovno uzburkani. Da bi njemu bilo dobro, on kaže da i drugima oko njega mora biti dobro, nipošto drugačije. Njegovo najbolje postavlja granice, no on o tome isuviše dobro zna, pa zato i ćuti. Verbalno nikada ne omalovažava, ali sve nekako okoliša dok govori, kao da ima da kaže nešto važno o sebi. E, sada je slika o krugu ljudi u kojem se on kreće i koji njemu odgovara malo jasnija. Usled tuđih laskanja ne gubi svoje samopouzdanje i ne preza ni od čega. A što je najzanimljivije, ostavlja utisak skromna i mirna čoveka. Drugi bi hteli da su kao on i nikako ne dozvoljava da ga nešto spusti na zemlju. Uostalom, zašto biste takvog čoveka spuštali na zemlju. Stamen, ponosit, ali i dalje skroman, mirno napreduje u razvitku svoje ličnosti. Kad ga drugi ismevaju, on ih svojom rečitošću, ironijom i osmejkom nadvlada. On ne pije, tačnije ne opija se, osim u posebnim prilikama. To posle prepričava i onako usput, nevažno, pominje i količinu alkohola koju je popio, i govori o romantičnim prvim ljubavima kojih se sećao u tom svom pijančenju. Ali mamuran nije nikad. Ako ga pitate da što se je tako umusio sutradan, nakon pijanke, odgovorio bi da je to samo njegova životna melanholija. Priznaje sebi da mu je drago kada primeti da ga njegovi drugovi oponašaju, ali ne zaboravlja svoju skromnost, na kojoj je, priznaje, tako dugo radio. Tačno zna kako da se ponaša, kuda da ide, šta da čini – tu pitanja nema. Odmeren, uglađen, smeran, on se sebe ne stidi i oberučke prihvata svaku istinu. Međutim, dođu mu tako ponekad neki ljudi, koji ga, začudo, ne vređaju niti omalavažavaju, već ga samo mirno posmatraju i analitički izjavljuju kojekakve činjenice. Takvih se kloni. To su nadobudni ljudi koji za sebe misle da su previše pametni. Oni su samoljubivi, prazni, neispunjeni, puni kompleksa, izvitopereni i njihovo držanje nikog ne vara – oni se prave da naporno rade na sebi i da su neko i nešto... Zabavan, opušten, dobronameran, on mirno nastavlja da uživa u svom životu sa svojim prijateljima.
