Floskula za iskazivanje izrazitog manjka intelekta.
Akter ove priče jednostavno je tupav. Panj. Balvan. Idiot. Još od najranijeg detinjstva nije pokazivao apsolutno nikakvo interesovanje ka nekom vidu sticanja znanja. Štaviše, vrhunac njegovog dana bi bio kada uspe samostalno obaviti fiziološke potrebe, na mestu namenjenom za to. Pranje ruku i oblačenje nakon svršenog čina je nedostižno, da se ne lažemo. Treba biti zadovoljan i malim stvarima.
U obdaništu je redovno gurao kocku u krug, jeo lepak i koristio ruke kao escajg. Njegovi roditelji, čiji je on nusproizvod, su bili primorani da ga vode za ruku do punoletstva. Tada je psihički sazreo da, sa ponosom, sam ide ulicom. Kasnije je skapirao da postoji nešto što se zove semafor i pešački prelaz, nakon čega se neobjašnjivo histerisanje okolnih prolaznika u znatnoj meri smanjilo. On ne zna zašto, ali mu je drago. Sada živi normalno, voli sve što vole mladi i želi da postane policajac.
- Koji ti kurac jebote, zašto jedeš kremu?
- Što, je l' ti treba? Bila u kanti pa reko'...
