Moto modernog doba, u kom se bilo kakav fizički rad više ne ceni uopšte i potpuno je u podređenom položaju kancelarijama, sastancima, fakturama, fenserajem, korporacijskom zonfa i tako tim stvarima, što je dovelo do toga da danas neko može deset sati u rudniku da kopa ugalj i kada izađe iz okna, sav prljav i umoran, uzeće manje para nego neko ko je zavaljao jedan mobilni telefon.
Pobeda trgovine nad industrijom.
Doduše, da bi se nešto prodavalo, potrebno je to i napraviti, pa su time trgovci i proizvođači međusobno povezani i zavisni jedni od drugih, ali prilično je jasno ko tu koga jebe i ko više zarađuje.
- Ej Đole, odakle ti tako prljav?
- Sa građevine. Moram da skupim neku dodatnu kintu za kirije, u zaostatku sam debelom. Šta ima kod tebe?
- Ma evo krenuo do Delte da uzmem neke tike i trešu. Zavaljao sam juče nekom liku par kompova pa reko da se častim malo.
- Bole tebe kurac, samo troškariš a kurcem skoro da ne mrdaš.
- Matori znaš kako se kaže, isplativije je prodati pola malog prsta, nego raditi sa svih deset. Aj ćao šljakeru, kupiću ti kosmodisk kad ti riknu leđa.
