Vrlo različiti ljudi, sa vrlo različitim društvenim navikama, mogu ponekada da se izuzetno dobro razumeju, ako se poznaju dovoljno dugo. Iz vrtića. To, "iz vrtića" je ponekad ulaznica u visoko društvo, ponekad propusnica iz teške situacije. Kao krvlju potpisano bratstvo. Nepisani zakon. Zajedno su piškili u pesku.
- 'Alo šefe.
- 'Alo Markoviću.
- Izvolte šefe.
- Kako si Markoviću?
- Pa dobro je šefe. Eto radi se.
- Znači radi se?
- Jeste šefe. Evo baš smo zaustavili lice koje je počinilo više teških prekršaja protiv bezbednosti u saobraćaju.
- 'Ajde?
- Jeste šefe. Mrtav je pijan, a neće da duva. Neće da nam da ni vozačku ni saobraćajnu dozvolu a ni ličnu kartu. Kaže da nema.
- Au bre. Pa šta ćete da mu radite?
- Zna se šefe. Sve po propisima. Prvo vađenje krvi, pa privođenje radi utvrđivanja identiteta i trežnjenja.
- Bravo Markoviću, sokole moj. Bravo. E sad idi i lepo se izvini čoveku što si ga uznemiravao i poželi mu srećan put.
- Ali šefe...
- Markoviću! I kaži čoveku da sam ga mnogo pozdravio.
- Šefe, vi se znate sa njim?
- Iz vrtića. I da znaš za drugi put, to je Panta.
- Razumem šefe.
