Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Srpska izreka koja kazuje da, koga god izabrao na predsedničkim izborima, svejedno te čeka neko đubre.
Kada posle mukotrpnog, celodnevnog biranja podnih podloga žena konačno nađe onu koja joj se dopada!
Ovaj dragi, ovaj!
-Jes` sigurna?
Jesam, ovaj otirač želim stoposto!
-Gospoja, zapakujte ovaj i daj šta košta, da odem kući konačno!
