Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.
Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.
One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.
Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu.
One vide sve i čuju sve.
Izviđačica: (ćuti i merka)
Žrtva: Dobar dan (eee jebiga, sad sam ga ugasio)
I: Ooo dobar dan Petre, kako si ti fino vaspitan. Gde ideš?
Ž: Pa evo pošao sam...
I: Dada, baš lepo što ideš kod baba Nade u bolnicu, kako joj je?
Ž: Pa bolje, znate ona je...(!? brate sinoć smo odvezli babu u bolnicu kako zna!!!)
I: Dada, baš baksuz, sreća da nije polomila nogu kad je pala ispred svoje zgrade nego samo uganula, mada ko zna da li bi se to desilo da je došla da živi kod vas prošle godine kako je tvoj otac govorio.
Ž: Pa daaa... Znate ona voli svoj kraj i neće da... (!?!? ženo za koga radiš CIU, BIU, DB???)
I: Klasična priča, svaki dan je slušam, voli svoj kraj, voli svoj stan, svoje cveće, svoje mačke, ma šta bi joj falilo da pređe ovde, vidiš kako smo mi dobar komšiluk :namig: a i mogla bi par časova kuvanja i tvojoj majci da održi, mislim ne kažem ja da Marijana ne zna da kuva (jok i ne kažem), nego ipak je baba Nada stara škola, kad smo kod škole kako je tebi?
Ž: Pa fino evo spremam... (Gde me sad nađe sa tim, alapačo neovejana, cela zgrada ima ponovo da priča kako nikako da diplomiram...)
I: Da, te fluide nikako da daš već dve godine. Biće sine, biće, ništa ti ne brini.
Ž: Da, pa sad... (Babu li ti babinu i tebi i fluidima baš vala)
I: Sad 26. beše imaš ispit? Nek je sa srećom, poliće baba Ruža vodu za tobom kad pođeš, da si mi živ i zdrav.
Ž: Pa hvala baba Ružo... (Znači 26. je ispit, vidiš ja mislio da je 28. opet bih se zeznuo i prijavio pogrešno...)
I: I na kafu da me zoveš kad položiš, znaš!
Ž: Hoću, hoću (bolje još godinu dana da vučem jebeni ispit, nego tebe u kuću da pustim):iskače pred taksi, maše rukama i nogama u ritmu epileptičnog napada. Izbacuje nekog Kineza sa zadnjeg sedišta. Otvara prozor:
Ž: Evo mi ga taksi baba Ružo, moram da idem, evo već 20 minuta kasnim. Prijatno, doviđanja.
I: Doviđenja mili, pozdravi baba Nadu.
Taskista: Alo bre Fanđo, gde žurimo, kuda majstore?
Ž: Brate, izviđačica. Što dalje!
