Rečenica koja dokazuje da ponekad nije bitno šta kažete, već način na koji to izgovorite.
U vječnom preplitanju i nadmetanju forme i suštine, ova nabubrela žila čini da kažemo: ' : khm kašljuc: Forma ima veći kurac.'
A: Bjež' od slike mi s nožićem! Što mi učinje od Đokonde, klinac?!?!
B: :khm kašljuc: Ja urezo sam ime.
A: Pa to je božanstveno! Božja milost me dotakla kroz tvoje riječi, Leonardo. Ureži i ovdje, slobodno!II
A: Policija! Stoj!!! Šta radiš nad tim još toplim tijelom, doskora žive djevice?
B: : khm kašljuc ljuc: Ja? Urezo sam ime. Na sisu.
A: Pa to je divno! Zaista, zaista divno! Osjećam potrebu da ti učinim. Ćero, dolaz' vamo!III
A: Kapetanov dnevnik, zvjezdani datum 6996, 2. Poslednja grupica preživjelih ljudi se drži dobro. Na brodu se osjeća prisnost, ali i strah pojedinih muškaraca da usled impotencije neće moći da produže vrstu, sad kad je to najpotrebnije za ljudski rod. Ili je možda sterilitet u pitanju? Čega ih ono bi strah, koji moj? Kompjuteru, čega je strah
Komp: : alarm fijuuuu ijuuu iuuu uu m: Proboj trupa. Proboj trupa.
A: Šta s' to uradio, varilac?
V: : Kašljuc: Ja urezI tu ljudskom rodu dođe kraj.
