Instant odjebavanje od rasprave o nekom malom bogu.
Ne, nema demokratije među običnim ljudima. Stoga nema ni prava na drugačije mišljenje o nekome ko je izraziti talenat u nekoj oblasti. Svaka reč koja odudara od šablona divinum hvalospeva biva okarakterisana kao iskompleksirani poklič pojedinca koji je život proveo u fotelji, drndajući davno izanđalu kasetu hitova Olivera Mandića u kaset deku i blejući iznad laptopa; on je mali, jadan, a onaj ko mu je ukazao na to je najuzvišeniji u svojoj smernosti i drugi mogu samo da ga ljube u depiliranu potkolenicu pa još malo naniže (ko se usudi, može i naviše).
-''Pa šta ako je pobedio, sad treba da mu pevam hvalospeve što je on doneo plehanu čašu da skuplja prašinu?''
-''Znaš, ako ga ne voliš, nemoj da ga pljuješ. Ja ga poštujem zbog njegovog rada i zalaganja. Kad budeš bio kao on, javi se.''
-''U redu, prosvetitelju smerni, odoh da pokorim svet, jedini problem je što ja nemam nikakve veze niti ćaleta manijaka kao on.''
