U našoj maloj ali šarmantnoj državi, jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih sarkastičnih odjeba na nečije intelektualno palamuđenje. Idealan spust za svaki tip zrakatorsko-filozofske priče kojom vaš sagovornik želi da skine mrak vašem ionako dovoljno napastvovanom nervnom sistemu.
Jer, naš narod je oduvek bio alergičan na sve moguće vrste i podvrste proseravanja i vazda se borio protiv nepotrebnog mistifikovanja stvari koje su po prirodi zapravo veoma jednostavne. Otud verovatno i toliko gađenje prema savremenim srpskim (kvazi)intelektualcima i (kvazi)intelektualkama koji/e, ruku na srce, numeju da kažu ni "dobar dan" a da pritom ne upotrebe barem jedan anglo-latinski termin. I uopšte - svakodnevno unakažavanje našeg jezika ubacivanjem posrbljenih stranih reči i glagola ( a najčešće onih iz jebenog engleskog jezika ) ozbiljno je zapretilo da obesmisli isti i u potpunosti ga denacionalizuje što je, složićete se, karta u jednom pravcu za ekstinkciju - hoću reći - ISTREBLJENJE. A i Vuk se, siroma', okreće u grobu...
- Dobar dan. Ja bi' duzmem neke pare...
- Kredit? Kako da ne, gospodine. Imamo razne. Koliki je Vaš solventni kapabilitet na anualnom nivou - ako permitujete?
- Izvin'te, ja nisam iš'o u tak'e škole...Je l' može to na srpskom?
- Mislim - kolika su Vam godišnja primanja?
- 'Naš...nismo se mi najbolje razumeli, bratac. Kad sam rek'o da bi' uz'o neke pare mislio sam - OVO JE PLJAČKA, RUKE U VIS, PIČKA TI MATERINA!!!
