Je l' ti radiš za UDBU?

-Е, матори, ово је Слободан, онај мој ортак са Бањице.
-Здраво, Слободане, ја сам Борислав.
-Знам, знамо се ми од раније.
-Стварно?
-Да.
-Да ли би био љубазан да ми кажеш одакле, ја се нешто не сећам..?
-Па ишли смо заједно у вртић, сећаш се?
-Искрено не, не сећам се ни како ми се васпитачица звала а камоли с ким сам ишао...
-Весна З. Ноговић, сад живи као пензионерка на Новом Београду.
-...до јаја.
-Студираш?
-Овај...да, да, студирам. Филозофију.
-Стварно? То је баш занимљиво. Реци ми ко ти је омиљени филозоф?
-Па не знам сад, никад о томе нисам размишљао...
-Размисли.
-Па волим античке филозофе, али не могу да се одлучим...ево рецимо неки руски, Берђајев.
-Берђајев? А није Чернишевски?
-Не.
-Океј. И шта мислиш, да ли ће бити превремених избора?
-Молим?
-Да ли мислиш да ће бити превремених избора?
-Јеботе, откуд знам, ваљда...
-А је л' би ти волео?
-Искрено не, не волим кад ми сваких пет минута искачу из фрижидера Ивица, Ђилас, Тома...
-Не волиш нашег председника?
-Јок. Мислим да једино што је паметно урадио јесте кад се везао. Знаш ти како јуре ти у лимузинама што имају првенство пролаза?!
-Знам. А јеси ли ишао на неке митинге?
-Нисам, јебе ми се. Хтео сам једном али ми долазила риба а ја био загорео, знаш како је...
-А твоји?
-Који моји?
-Родитељи.
-Ћале ишао 9. марта да слуша Вука. Петог октобра је хтео да иде али није могао јер је имао неке обавезе, ишао је нешто по неке цигарете у Бугарску, небитно...
-А пре њега?
-Шта бре?
-Па мислим на деду, је л' био политички активан, је л' учествовао у Другом светском?
-Хајде јеботе хоћеш да ти причам о томе како ми се аскурђел тукао са Турцима на Вучјем долу!? Деда био четник, причао ми да је карао неку енглеску шпијунку... Ма бре шта ти хоћеш од мене, је л' ти радиш за УДБУ?
-Хахахахахахах ма јок бре, шта ти је? Питам онако, занима ме, да се боље упознамо...
-Испитујеш ме ту к'о да хоћу масон да постанем, само ме још ниси питао о мојим религијским уверењима... Хајде одох ја, журим, морам баби да купим батерије за даљински, не може да пребаци на иднијске серије.
-Ћао, Боро, драго ми је што смо се упознали...
(Пссст! Хало! Хало! Овде Крцун, овде Крцун. Слушајте ме: цверглан не лети, понављам, цверглан не лети. Цверглан је миран у кокошињцу, пријем.)