U (još uvek) srPskom jeziku, jedinstvenom jeziku na svetu, postoji zlatno pravilo koje je još dragi nam Vuk Karadžić smislio da bi nam olakšao i onako težak život, a to je ,, piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano,, .
A mi, narod ko narod, dozvolimo sebi svesno il nesvesno da to pravilo smetnemo s uma i često u pisanju dobijemo reči ili rečenice koje su potpuno drugog značenja od onog koje treba da bude.
Naravno, o nameri da se prepravljaju slova radi duhovitosti neću ni da pišem, jer to je tako privlačno i normalno!
*Sisanje 200 dinara.
*Jesi li kupio auto? Jesan. Koji? Nisan. Pa jesi li kupio il nisi? ...
*Nova sova (w,q,y)
*Fora i fauna
*Jao, rodila mu se beda!
*Jedeno sam raspoložen. Gladan si? Ma, nije mi bre ni do čega.
*Ovaj korov na kući moram da promenim.
Tarzan: Moja Čita! Mujo: E, moja ne čita.
