Simbol srpskog vojnika iz Prvog Velikog rata. Nadčovek. Ne onaj Ničeov, izmišljeni i teoretski već pravi superheroj koji je hodao zemljom. Ovom zemljom. Tvoj čukundeda bre! Odvoji vreme, popričaj sa dedom, pitaj ga za njega, dok još ima ko da ti priča o Soluncu. Slušaj 'vamo i pamti:
Kao predigru Velikog rata, zagrevao se Jeremija u dva Balkanska rata sa Turcima i Bugarima. Rasterao gamad i napravio veliku Staru Srbiju. Video to švaba, usta ga jebem, pa nagrnuo preko Save. Tukao se Ješa na Ceru i po Mačvi, krenuo u kontra-ofanzivu sa Kolubare i povratio Beograd, preživeo tifus, morao u povlačenje, sada napadnut i od Bugara, prešao albanske gudure, spao na 40 kila, domogao se Krfa, oporavio se za 3 meseca, otišao na Solunski front, osvojio Kajmakčalan, preležao beri-beri, krenuo u totalnu ofanzivu, prošao pored svoje kuće i ušetao u Zagreb kao pobednik. Usput sahranio hiljade saboraca, vidao rane junačke, trpeo bolest, glad, žeđ i zimu, a da koricu hleba nije ukrao.
Došao kući i našao desetkovanu porodicu i propalo domaćinstvo. Skinuo uniformu, obukao gunj, pa se vratio mučeničkom seljačkom životu ne bi li oživeo svoj mal, samim tim, opet pomogao državi. Sve vreme ćutao, retko govorio o ratu i političkim problemima. On je svoje ispunio i prebacio za još tri života. Vojnik kome se divilo čovečanstvo, pošteni i vredni domaćin od reči i ugleda.
Nek' je slava tebi Jeremija, dok je sveta i veka. Mi nemamo načina da ti se odužimo, skoro smo te i zaboravili, sram nas bilo. Takvih Srba, nažalost, više nikada nije bilo, niti će biti.
Pitanje: kako su Srbi za samo 100 godina od nadljudi postali polusvet? Šta smo bili, a šta jesmo? Mislite o tome.
a.k.a. Jeremy Cross.
Artiljerac, egoista, zemljoposednik i švalerčina.
Besmrtnim ga učinio P. Ž. Tozovac (na slici, zajahao 122mm čini mi se).
Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstić,
selo mi je Toponica
drvena mi dvokolica,
služio sam stari kadar artiljerija.Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstić,
imam sito i karlicu
imam ženu vračaricu
služio sam stari kadar artiljerija.Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstić,
imam njivu i livadu
vodenicu valjanicu,
služio sam stari kadar artiljerija.Ja sam ja Jeremija
prezivam se Krstić,
više kuća prijalica
preko puta udovica,
sluzio sam stari kadar artiljerija.
Ime svakog drugog p'janog kamiJondžije u kafanama duž Ibarske magistrale.
- I kažem ja vama... Ček malo, vi' onog što me mrko gleda! Alo bre momak koji si ti?!
- JA SAM JA JEREMIJA, PREZIVAM SE KRSTIĆ!!!!
- TO LUTKO! Muzika, Tozovca za mog kuma ovdi! Ajmo!
