Umišljena situacija u koju nemaš razloga da ne poveruješ kada se nađeš u sred neke priče koja može da parira doživljajima barona Minhauzena. Kao da je neko rešio da ti uveseli dan i donese ti osmeh na lice kao da si u skrivenoj kameri, jer ono što ti se dešava, što čuješ, nema nikakve veze sa normalnim mozgom.
Bilo kakvim mozgom uopšte.
- Dobar dan, da li je to Slobodan?
- Da, ja sam, recite.
- Moj prijatelj mi vas je preporučio rekavši da imate nekog Golfa dvojku na prodaju.
- Da, da.
- Recite mi, u kakvom je stanju?
- Pa, prilično dobrom, štaviše odličnom. Od kad je uvežen, niko ga nije vozio. Stoji na dizalici već dve godine. Nema krov, ali mi ga imamo u garaži, tako da ako budete hteli možemo časkom da ga zalemimo, nema problema. Kažem vam, super je to auto.(par sekundi zbuna, štipanje za kožu)
- Hm... Jesam ja to dobio zezafon?
