Ah, ta jesen, to zlatno godišnje doba...
Pa još u mom kraju! To bre nema nigde.
Ta čarobna boja sunčevih zraka koja prolazi kroz krošnje drveća... ples žutog lišća na povetarcu, poslednji koncert žaba kod potočića i sve u duhu prirode.
Brda počinju polako da se pokrivaju braon ćebetom.
Božanstveni cvrkut kanarinaca, slavuja, lokera, cajzli koji vragolasto lete na nebu, oplemenjuje dušu i telo. Ma, kao da na svakom koraku slušaš Vivaldijevu jesen. Prirodni melem za mozak.
Neubrani kukuruzi se njišu... snajke se vataju za klipeve i jedna drugu podjebavaju istim u vidu cajpera. Ali, niko se ne ljuti. Vremešne domaćice vredno sa svojim komšinicama spremaju zimnicu jer mlađe neće. Nije njima teško za svoju decu i unuci ništa. One se zezaju tako što ćoravoj Radi ubace šećer u pinđur ili Stani stave pola kila džinki u blagi ajvar.
Veselih travara je na svakom koraku. Miris livadskog cveća prosto ih opija. Svačega se tu nabere a naročito po nepristupačnim obroncima. A, zima je duga...
Drugari sa pašnjaka se rastaju sve do proleća. Ovce, krave, sitna telad, svi plaču... čak je i konjska muva pustila suzu. A u mom kraju, te živuljke su se zezale i sa kurjacima i lisicama.
I sve je to tako lepo do, otprilike, polovine oktobra. Onda krenu kiše i loše vreme...
Al' mene bole kurac, ja sam do tada već daleko na jug.
Primite puno toplih i sunčanih pozdrava sa prelepog Madagaskara
Laki lasta
Definicija pisana za takmičenje Pačija Škola
Milsim da je za nijansu slabija od prethodnih, ali ipak jako dobra. Bravo, Gugli:)))
+++
ima istine, hteo sam dispoštujem rok pa sam malko ubrzo... kad ono rok pomeren ohoho, al nema veze... neka bude šta bude ...
Јебига Гуги, требо сам димам испит данас па сам замолио Зајка да помери. Видећу да данас избацим.
prvi izbacio i sad mogu duživam... nek bidne šta bidne...
momci, srećno