Da li ste se nekada zapitali zašto neki ljudi imaju decu?Da li zbog toga da jednog dana ne ostare sami,zbog toga da bi imali nekoga da kinje i muče zbog svojih promašenih života,ili zato što je potreba jednog ljudskog bića da odgaja i neguje i provede kroz život drugo ljudsko biće.Znam razne roditeljske i dečje priče,alo ova me kopka već godinama.
Goran je 25-ogodišnji apsolvent na jednom fakultetu u Beogradu.Ima majku,oca i starijeg brata.Majka i otac nisu studirali a nije ni brat,čak šta više jedva je završio neku trogodišnju školu.Njih troje rade,Goran studira.Prosečan je student,ali veoma obrazovan,izuzetno društven i zabavan.
-Početak Goranovih studija;upao je na budžet,njegovi mu plaćaju stan u Bg-u.Stalno ga zovu,navodno čuju priče da se drogira,da prodaje drogu,da mu dolaze kurve...Izvori su im razni ljudi što ga sreću po Bg-u.
-Sledeće godine Goran putuje na vežbe i predavanja 150 km svakodnevno,
nema plaćanja stana jer ko zna šta on tamo radi.Zima,napolju minus,veje,Goran se smrzava,po 4 sata u putu,cvokoće na stanici i razmišlja kako da prodju još dve godine da bude svoj čovek.
-Raspust je,kući je sprema ispite.Svaki dan sluša matorce,dele mu savete za ispite,tu su i pretnje.Porede ga sa bratom koji u drugoj sobi sa drugom kamiondzijom,fizikalcem,i portirom gleda nešto na porno sajtu,Stoja trešti iz zvučnika.On je već čovek,radi treba da se ženi,a ne kao Goran vucibatina...
-Avgust,ispitni rok će uskoro,fali mu još neki ispit za uslov.Matorci ga vode u selo da radi od 6 ujutru do 6 popodne.Posle toga očekuju da uči naravno.
-40 stepeni napolju,pobeglo gde je šta moglo.Goran sa ćaletom''restauira''česmu u dvorištu.Ćale uložio u nju oko 500e.Neka španska keramika,ili šta već.Goran briše znoj i poneku suzu.Poslednji put je bio na moru'91 negde pred rat.Peče ga vrućina,a još više gorčina koju oseća.Zaklinje se da će biti svoj čovek čim bude mogao.
-Obnavlja godinu,nalazi posao,stan,ne javlja se roditeljima.Plaču,mole,preklinju da dodje malo kući.Ode ponekad,ipak su mu roditelji.
-Upisuje narednu godinu,obaveze na faxu,ne stize da radi,vraća se kući,obećali su da će sve biti super.
-Opet putuje,smrzava se.Kad ne putuje,uči.Daju mu 200kinti za izlazak.Matorci ga optužuju da je nastran jer nema devojku,a kući sve neki muškarci zovu...
Puca...izlazi napolje da zapali cigaru.Pita se šta je to bilo pogrešno u njegovom životu.Svaki novi dan sve je manje života u njemu a sve više gorčine.Čitam novine svaki dan,crnu hroniku.Plašim se da ne naletim jednog dana tu na njega,da ne osvane njegov lik i priča komšija''Bio je tako fin i miroljubiv dečko,ne znamo šta mu je bilo.''
Sumnjam svakim danom šta mu može biti.
