Cipele koje su namenjene za poslednje putovanje, ono bez povratka, sa kartom u jednom smeru.
Naime, poznata je činjenica da se pokojnik pre sahrane uparadi, srede ga k'o za ženidbu, da bude što lepši, te ga tek onda dvostruko skockaju. Troškovi svega toga umeju biti pozamašni, što je nekome praktičnome (ili škrtome, zavisno od aspekta) dalo ideju da napravi cipele od kartona. Iako na oko potpuno identične pravim cipelama, znatno su jeftinije ali neupotrebljive za nošenje zbog materijala izrade.
Uostalom, ionako neće taj sigurno u njima da šeta ili igra kolo.
- Je li, bre, kakva je ovo firma?! Pogle' kakve ste nam radne cipele dali!
- Što, šta im fali?
- Kako šta im fali?! Malopre sam ih uzeo, obuo i krenuo na smenu, nisam ni do vrata stig'o, a one se raspale!
- Nemoguće!
- Šefe, pogle' malo bolje. Pravljene od kartona!
- Aaaaa, zato bile tako jeftine!
- I kako sad u ovome da radimo? I što ih uopšte naručiste?
- Snađite se. Jebiga, bila dobra provizija naručiocu...
.................................................
- Gde nam je Vlada?
- Nisi čuo? Obuvaju mu kartonske cipele.
- Ne pričaj!
- Šta misliš, što nosim ovoliku sveću sa sobom? Crkla mi sijalica? Preš'o sam u pedere, a sramota me da kupim dildo?
- Uh, mlad čovek, gre'ota... A kako to? Jes' se žalio da mu nije dobro ovih dana, video sam i kad je kod lekara otišao...
- Jeste bio tamo, ali mu zakazali pregled za tri meseca i vratili ga kući da čeka. I doček'o je...
Obuća za najduže putovanje.
