Pojava crnja od statiste u sopstvenom životu. Zapravo, filozofi se pitaju ima li šta gore u Univerzumu. Komparativno gledano, statistima život barem teče, iako sa njim imaju dodirne tačke na marginama. Ali ne i kod kaskadera. Kaskaderu se lice na filmu nikada ne pokaže, ali je zato uvek tu kada treba život da mu polomi kičmu, da se poturi nekome da sam snese klavir sa šurnaestog sprata zgrade bez lifta. Kaskader se obogati samo da bi mu žena u razvodu oduzela sve. Kaskader dobija na lutriji milione samo da bi doživio udes i onda sav dobitak potrošio na lečenje. Ljudi ujebane sreće. Ne može da se kaže da su potpuno prokleti, jer od prokletih ljudi se prave mučenici, a za kaskadere niko ne zna. Život ih jebe konstantno, njihovu patnju ne vidi niko, pa ni oni sami. Sve to sagledaju kao stvari preko kojih čovek mora da pređe da bi živeo. Samo im vidiš posle ime na nadgrobnom spomeniku, da znaš da su učestvovali, ali slike nema nigde.
