Kataklizma

''Будиш'' није права реч, јер д би се пробудио претходно мораш да спаваш. Устајеш у пола ноћи, из полу сна, нешто те пробудило. Да ли је то због проблема који те муче или због нечег другог. Не можеш више да спаваш:

- У пичку материну. А рекоше ми да те таблете држе целу ноћ. Где ли сам оно затурио пљуге. Ех, ево га плави Пал Мал што сам ћорнуо Аци јуче. Још једна остала, таман. Где ли сам упас загубио? Ах, ту си. (Током чина паљења, замениш стране те припалиш филтер.) Ово има укус папира, јеботе. Фуј. А чекај, па опуштено сам филтер запалио. Где да купим пљуге у пола четири ујутру? Е јебем ти живот, која катаклизма, никад ништа добро. Што се нисам разнео бомбом као онај луди Жиле? Сада немам кинту ни за конопац а висине се бојим.
---------------------
Први мај. Мртав си пијан. Упознајеш рибу и проваљујеш да имате крша заједничких ствари, а између осталог и извесну количину алкохола у крви. Одлазите у шатор на спавање. Не знаш где бодеш. Ту престаје свако сећање. Свануло је свануло. Па шта? Нећемо због тога сузе лити, или можда хоћемо? У шатору си, она поред. Облачиш се и одлазиш кући. Тада ти пада на памет ''Јао, куртон''! Сада је касно. Касно баш попут њене менструације. Време пролази, она не добија, готово је! Бићеш ћале. Која катаклизма, јеботе! Па имаш деветнаест година, мала седамнаест! Ништа, бежиш од куће, нема ти друге. А онда, у тренутку највеће агоније у којој се налазиш, стиже ти порука: ''Добила сам''. Тада си први пут био срећан зато што је нека риба добила.

- Ђапе, матори! Е, ипак ми не треба она камп приколица...