Ritualno prociscenje. Za Platona je to smrt, za Aristotela je to ociscenje duse estetskim putem, npr. prilikom posmatranja nekog umetnickog dela. U psihologiji predstavlja dovodjene potisnutih ideja u svest i njihovo prozivljavanje ili verbalizovanje.
Isto sto i hemijsko cišćenje samo sa nekim kvalitetnim alkoholom .
Najplemenitiji oblik sebičnosti.
Prema Frojdu, sitan ispad agresivnosti u cilju sprečavanja nagomilavanja agresivnih nagona i njihovog potiskivanja u podsvest odakle se može reflektovati čak i na nevine žrtve i u većim razmerama. Takođe je lepo opravdanje za izlive nasilja i zadovoljenje sadističkih potreba.
- Brate što si mi zabio šestar u oko?
- Izvini brate, katarza.
- I to što kažeš, bolje sad šestar nego sutra kolac...
- To ti pričam.
Pročišćenje duše, odvajanje od nečistoće. Platon govoraše o smrti kao katarzi, Aristotel o posmatranju umjetničkog djela, a Srbin o pečenju rakije. Kakva filozofija kakve cenzura materine ?
U đibri je bivstvovanje njene preuzvišene milosti, rakije !
U kazan sipaš đibru, kao u čovjeka razna kvazi-konzumentska sranja, ideale, malogradjanštinu i ostale tekovine savremenog društva i miješaš na jakoj vatri, i miješaš, i miješaš sve dok ne proključa. Ključanjem đibre, polako se razdvaja alkohol od ostalog otpada koji dalje ide kroz lulu prema kazanu sa hladnom vodom, gdje se hladi i na kraju izlazi njeno veličanstvo, rakija. Čista, fina, mirisna.
Ko duša !
Kad sediš na šolji i pegliraš kroz južni pol bezmalo tri minuta u kontinuitetu, uz zvučne, svetlosne i ostale čulne efekte spejs šatla u poletanju, na koji ubrzo i sam sebi počinjes da ličis, pošto instinktivno oberučke posežeš za daskom, prihvataš se i pričvršćuješ, u pokušaju da sprečiš snažno opiranje sili gravitacije, a onda uz propisno, prepoznatljivo mantranje digestivnog trakta, čija se aktivnost meri po rihteru, lagano ulaziš u trans, dok se velelepno abosranie neumitno nastavlja.
Orgazam u umjetnosti.
