Nedavna istraživanja pokazala su da postoje četiri vrste, četiri tipa putnika (poređani prema učestalosti):
1) Paranoik:
U strahu od drakonske kazne sposoban je stoji na minimalnom rastojanju od aparata za poništavanje sa kartom u znojavoj ruci. Pri svakom stajanju posmatra da li je u blizini trojka u žutom i na koja će vrata ući.
2) Rođak sa sela
Sa sobom uvek nosi štos karata koje uglavnom više nisu u opticaju i redovno ih otkucava naopačke, ubeđen da je "123456789" serijski broj i da ga ne treba dirati.
3) Taktičar
Koristi metodu koja garantuje najisplativiji način vožnje gradskim saobraćajem. Metoda se sastoji u tome da svaki put kada kontrola naiđe, on pokuša da se probije na već 'očišćeno područje' na koji se kontrolori neće vraćati. Ako baš zagusti, sposoban je da se non-stop šeta gore-dole po trolejbusu/autobusu/tramvaju dok kontrola ne izađe. Najgorem slučaju može mu se desiti da izađe na sl. stanici pod izgovorom da je karta u 'novčaniku/torbi/džepu/etc' i da ne može da je traži jer silazi 'sad odmah' (iako stoji na semaforu u trajanju od 125 sekundi na 400m od stanice).
I najređa varijanta:
4) Uzoran građanin koji poseduje mesečnu markicu i putuje bez opterećenja.
"Vašu ličnu kartu, moliću..."
