Pitanje koje su mi često postavljali komšije i rođaci u selu, dok sam bio mali. Nikad nisam kapirao što me to pitaju i u čemu je fora, a nije mi bilo jasno ni šta je bolje da kažem, pa sam svaki put menjao odgovor.
Primer 1:
Subota pre podne, jul mesec, seljaci ispijaju Valjevsko pivo ispred jedine prodavnice u selu.
- Zdravo, mali. Čiji s' ti?
- Ja sam Milanov unuk.
- Milanov? Nemoj zajebavati! Pa šta radi deda? Ko koga sluša, ti njega ili on tebe?
- Ja njega.
- Ako, ako... Jašta, tako i treba... Pametan ovaj Milanov mali....Primer 2:
Slava. Radoznali gosti postavljaju slično pitanje.
- Milane, ovo tvoj unuk? Jes' poš'o u školu,aa?
- Jesam. Prvi razred, drugo polugodište.
- Aaa, pa mator momak, sunce ti... A ko koga sluša, ti dedu ili on tebe?
- Deda mene.
- Hahahaha a jes' bistar mali, opasan... Biće on, vidim ja, švalerčina na dedu!
Imaš plusčinu od mene! (Nikad nisam voleo besmislena pitanja koja su mi matorci postavljali...)
A šta su sestru pitali dok su tebe davili tim dobro poznatim glupavim pitanjima? Sigurno i ona ima neke dogodovštine :))))
Mene nisu pitali ništa, već su uvek pokušavali da provale da li ličim na kevu ili ćaleta... Jednima sam ista keva, a drugi kažu da sam prava mešavina njih dvoje... :)
Al kakvo sam ja zlo od deteta bila, strašno...
Hahahahaha, meni to i dan danas rade. Mislim, i postavljaju glupa pitanja i pričaju kako sam, ili isti otac, ili ista majka. Straota jedna :)))
Defkica k'o med...ugodna tema,humor,tekst ma sve na svom mestu da je bolje nebi valjalo...evo ti i +, i:*
BAS, BAS SIMPATICNO I ZIVOTNO!
NAZALOST, SAMO 1 +!