Iliti: ne dozvoli da život prolazi pored tebe, ne budi samo puki posmatrač. Svi mi bismo voleli da lako dođemo do smisla života, do lične životne sreće, da samo saberemo 1 i 1 i tako nađemo rešenje, tj. provalimo tajnu lozinku koja objašnjava svrhu našeg postojanja, odnosno razlog življenja.
Nažalost, nije sve 1+1 jer život, taj stari dreser pasa, nam kao štenetu bez zuba često uvali najveću moguću kosku u vidu životnih poruka koje su toliko jasne i razumljive kao kad bi nam neko rekao: "Čoko Smoki se obesio jer bifurkacija Nerodimke pogađa magnetni fluks koji podstiče Mauritaniju da pređe galopom zelenu salatu na stolu gde gerber miriše, dok pingvin peče vola na ražnju." Pa ti glođi... ovaj rastumači.
Ali iako se mnogi u traganju lako izgube, vrte se u krug, stoje u mestu, udaraju glavom u zid, mnogi i nađu put. Zato ne odustaj jer živiš dokle god te vodi želja za nalaženjem životne esencije.
Onto-Nurmesjärvi, Suomi... ovaj jezero Onto-Nurmes, Finska...
Cojle, Manojle, digi, digi, Radojle...
Cojle, Manojle, digi, digi, Radojle...- (Ide pored jezera i priča sam sa sobom.) Jao, Ljubiša, što nisi k'o svaki normalan Srbin u dijaspori, otiš'o kući na odmor, nego se maješ po Laponiji, jebale te legende o mudracu koji zna smisao života. A mog'o si lepo da sediš u travu i pecaš ribe uz Moravu, pustiš mozak na otavu, ne mutiš previše glavu. E, sve teraš uz mojega. Vidi, ovaj matori sedi i gleda u jezero. Mora da je to taj mudarac... Khm... Anteeksi, saanen kysyä ...
- Šta da me pitaš, Ljubiša?
- Ali...
- Šta, ali? Pa znam srpski, znam i kako se zoveš, znam i zašto si došao ovde.
- Ali kako?
- Kako? Pa ja sve znam. Ja sam mudrac kod koga svi dolaze da pitaju šta je smisao života, ja pomažem ljudima. Ja sam pobožan čovek, vodim se onom biblijskom: Daj onome ko od tebe traži i ne okreći se od onoga koji hoće od tebe da pozajmi.
- Stvarno?
- Ma jok. Zajebavam te. Ja sam ti komšija u Kuhmu. Ti si onaj što obleće oko moje unuke Tajre.
- Ali kako Vi znate srpski, a Finac ste?
- Ja jesam Finac, ali mi je majka iz Čačka.
- E? Pa jeste li često bili u Srbiji?! Kako su Vas prihvatili tamo?
- Jašta! Bio sam mnogo puta. I uvek u me lepo dočekali. Sećam se kad sam došao prvi put sam u Srbiju, '71. godine. Vozim ti ja moj Ford Kapri MK1, to je tad bio najjači auto. Dolazim u Čačak, ceo komšiluk izlazi, komšije prozivaju mog dedu: "Eeee, Veljo, stig'o ti onaj unuk, Finac, što je beo k'o sjenički sira!" A moj brat od ujaka, Dobrosav, izlazi na kapiju, staje mi pored auta, nalakti se na krov i kaže: "Svi su Finci, samo je jedan Tapani Lunen (Tapani Luunen)." I daje mi dres Slobode sa brojem 10.
- Valjda Borca?
- Jok, Slobode. Cela familija moje majke je navijala za Slobodu. Inače, moje ime kad se prevede na srpski znači Stefan Kostić.
- Kostić? Stefan? (u sebi: Gde baš Kostić...) Ovaj, a kako znate da sam došao da tražim smisao života?
- Primio si se ti na priče lokalaca da ovde na jezeru živi mudrac koji svakome otkriva smisao života. Sedi... Vidiš ovo jezero... Osmotri ga dobro... Zagledaj se dobro u njegovu površinu....
- Gledam. Je l' to smisao života?
- A-a! C! Nije to, ali jeste ovde to što tražiš. Jezero i njegova okolina kriju mnoge tajne...
- A kako ću naći to što tražim?
- Idi ovim putem i na dva kilometra odavde ćeš naići na raskrsnicu. Ne skreći levo, nemoj da te zavara cvetna livada i veseli žamor ljudi koji su tu na izletu. Skreni desno. Neka te ne zavara gusta šume, mrak kao u tunelu. Koračaj hrabro napred, ubrzo ćeš videti svetlo na kraju tunela. Ne brini, to nije voz, a nije ni ludi Juhani, kamiondžija iz Tamperea, što kad tera Skaniju, gazi koga stigne. On ionako ne vozi tim putem. Ovaj... Tu je samo prolaz do druge livade. Na livadi ćeš videti kuću. Pokucaj na vrata. Otvoriće ti se. Šta god video, ne progovaraj za svoje dobro, samo radi što ti se kaže. Tamo ćeš naći smisao života i proširiti vidike.
- Dobro, hvala. Doviđenja.
- Aj, zdravo! Odo' ja kući da ručam.Malo kasnije mir i tišinu prekinuše uzvici. Zaječa gora i u gori čempresi...
- JOO, JOO, JOOOOOOO... NIIN, NIIN, NIIIIIIN... LJUBISHA, TYÖNNÄ SE MINULLE SISÄÄN PERSIKKA (UTRI MI U BRESKVICU!)... JOO, JOO, JOOOOOOO... NIIN, NIIN, NIIIIIIN... JOO, JOO, JOOOOOOO... SIPAJ, BRE, LJUBIŠA, SAMA ĆU DA GA 'RANIM! AAAAAAAA!
- JAOJ, TAJRA!! PO...PO... POOOOJZEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEN!Naravoučenije: Ako jebeš strankinje, jebi ih k'o Ljubiša dok srpski ne progovore. Jebi da te ceo svet razume.
________________________________________________________
TAKMIČENJE POJZEN
Igrali mi protiv Slobode skoro u Atenici, izgubili 4-3 :(
Da izdvojim najbolje momente (pišem dok čitam):
Odlično rečeno, baš onako gorko napisano (osim ovog žutog dela... jbg čoko smoki je morao negde da se uglavi) :)
Rep sa Moravu!
Smehotres!!!
Tapan je ''ubiću'' a šta je luunen?
Genijalno!
Divan kraj <3
+++
Тапан је финска верзија имена Стефан. А luu је кост. Па поштоп они имају у презименима -нен на крају као наше -ић, онда сам направио да је то финска верзија имена Стефан Костић. Јуче га споменуше у теми о члановима који не долазе, а пошто је он био сигурно најомраженији модератор на сајту, тако ми дошло да и њега успут споменем. Не уклапа се, али то јесте циљ појзена.
А Чоко Смоки се одлично уклопио у бесмислицу коју сам смислио па је обојио јер често неке животне поруке и знаци покрај пута делују баш толико разумљиво, тј. делују нам бесмислено.
Хахахха Фендере ја овако пјан и даље не могу докучити КОЈОМ ЛОГИКОМ си дошао до овакавога закључка.
Aaa, ja guglao tapan, ispalo mi ''i'll kill''.
Nije loše to za mog omraženog imenjaka, skroz je ok fora, iako se gugiju nije svidela izgleda :)
Баш сам нашао једну страницу о финским именима. Нпр. Тапани је Стефан; Тајра је Дарија или Даринка; Јухани је Јован (или Иван), Јохана је Јована (или Ивана), Мика, Микаел - Михајло, Елијас - Илија...
Реч luu на финском значи кост. Суфикс -nen који се користи за прављење њихових имена, означава порекло, место живљења или врсту занимања (нпр. презимена: Космајац, Језеркић, Ковачевић) па онда Лунен (Luunen) значи буквално: од кости, па испаде испаде Костић. Лолололо
Ubedljivo najbolja od onoga što sam stigao da pročitam sa ovog takmičenja.
Moje mišljenje, naravno.
ау тебра колико моћних детаља +++