Stanje šoka,opšte neverice,ultimativnog epskog transfera blama,koji koči sve prisutne.
Kad je neko toliko jadan, da mu se ne možeš ni nasmejati od muke.
Stojiš u mestu i padaš u trans sramote.
Radije bi suzu pustio,ali teško to ide,jer je pacenik još i usiljen i zaljubljen u sebe.
Trljaš oči i nadaš se,ipak je ovo samo san.
Ali dzaba,kao so na ranu,kezi ti se u facu.
Jedino što preostaje je reset mozga.
Da zaboraviš ovu traumu dok ne ostavi trajne posledice.
izbaci primer i ovo za andriju miloševića