Zanimljiv uvod, malo hrišćanske duhovnosti (kako je Koeljo zamišlja), malo jebanja, malo paganizma (koji Koeljo takođe ne želi da zanemari), opet malo jebanja, duhovna pouka čitaocu... Moja baba bi napisala nešto književno vrednije. Današnje čovečanstvo nema ni volje ni vremena da se bavi traženjem prave duhovnosti, ali mu je ona potrebna, što je izvanredan faktor uspeha gorepomenutog. Gospodin Koeljo lepo pomeša sve moguće religije u jednu kvazismesu, te svako sam lepo nađe ono što mu se dopada, bez uloženog napora. Čudi me da nije već osnovao sopstvenu sektu...
