Za razliku od freske, u pitanju je kombinovana tehnika moderne toaletne umetnosti, čija se dela u većini slučajeva izlažu na javnim mestima velike posećenosti (ugostiteljski objekti, tržni centri, stadioni itd.).
Ova tehnika isključuje uštedu materijala. Vajar-slikar u ovom slučaju pored četke potpuno odbija i korišćenje vode kao razređivača, te utiskuje veliku količinu govana direktno na keramičku površinu. Ostatak materijala razmazivanjem nanosi na toaletni papir koji nasumičnim bacanjem odlaže preko početne mase. Pred umetnikom je na kraju rizičan izbor - postojanost papira na početnoj masi može ili ne mora osigurati i oblikovati zapišavanjem, budući da zapišavanje može dovesti do razređivanja govana.
Završeno delo ostaje u svežem stanju na uvid i kritiku ostalih posetilaca.
