Pitanje koje stalno postavljamo za vreme časa. Odgovor nam se naravno nikad ne svidi sve dok ne dodje taj željno očekivani trenutak i milozvučni zvonki ton koji označava kraj agonije, odnosno časa. Iko zapravo to nije kraj, već samo pauza izmedju mučenja.
- ja: brate, koliko do kraja?
- ortak: još pola sata brate...
- ja: e jebi ga!
(malo kasnije)
-ja: brate, koliko do kraja?
- ortak: 20 minuta...
- ja: oooo jebem mu mater!
(još malo kasnije)
- ja: brateeee, koliko do kraja?!
- ortak: aman još 10 minuta, nemoj da si dosadan!
- ja: tjeeeeee...!!!
(još još malo kasnije)
- ja:(glasno i očajnički) BRATE, KOLIKO BRE JOŠ DO KRAJA?!
-profesor: još dve godine i pet minuta, Mihajloviću!!!
