Ili skraćeno KAM. Privremeno duševno stanje u pijanstvu gde određeni učesnik istog sportsko-rekreativnog događaja pada u određeni vid raspoloženja slušajući/pevajući pesme narodnog žanra. Misli se samo i isključivo na kompozicije starijeg datuma koje izvode Toma Zdravković, Cune Gojković, Tozovac, Miroslav Ilić, Šaban Šaulić, Hašim Kučuk Hoki itd. kao i na starogradske pesme poreklom iz Srbije ili Bosne (sevdalinke). U tom stanju osoba koja pati od ovog duševnog stanja zatvorenih očiju i podignutih ruku (može i samo jedna ruka) peva pesme koje se na manifestaciji trenutno slušaju preko radija, muzičke linije, kompjutera i sl. Neretko se dešava i da zaplaču zbog tužnog teksta pesme. Ukoliko neko pokuša na bilo koji način da zapodene razgovor sa osobom koja pati od KAM-a ili, ne daj Bože, pokuša da prekine pesmu, rizikuje da slavlje nastavi na urgentnoj hirurgiji gde će mu društvo praviti medicinsko osoblje koje pokušava da mu izvadi komade stakla iz glave, nož iz abdomena, viljušku iz oka... (dodati po želji). Praćeno je pojačanim konzumiranjem alkoholnih i duvanskih proizvoda. Jedini način lečenja KAM-a je sačekati da oboleli ode do toaleta (što je neminovno uzevši u obzir alkohol) i promeniti muziku u vreme odsustva obolelog iz prostorije i u trenucima između povratka u prostoriju i sedanja na stolicu započeti bilo kakav razgovor sa pacijentom. Od KAM-a pate u većini slučajeva osobe muškog pola mada ima par zabeleženih slučajeva gde su od ovog sindroma patile i žene, ali su jako retki.
-Dva galeba bela u tuuuužnoj noći...
-E bate jesam li ti pričao...
-JBMLITI ĆUTI DA ČUJEM PESMU!!!
-Ali samo da ti kažem...
-MA JBMLITI...
-AAAAAAAAAAAAARRRRRRGHHHHHHHHH!!!!!!
