Računati da će drugi neko prikriti sva vaša sranja. Ponašati se kao odbjegla sijenka nekog jakog tipa koji vam je jednom reko ''zovi me ako te neko bude dirao''. Hvaliti svoj račun tuđim junaštvom. Njegova ramena, vaš jezik, a njegova ramena su veoma široka. Sunce ne probija do vaših misli, i samo vam je hlad u glavi, dok ne shvatite, da su ta leđa otišla i da vas ne čuvaju više. Tad postajete obični ''igrač žmurke''.
- Brate šta je onaj tip umislio da je Boga za muda uhvatio? Najebaću mu se mile majke..
- Ma krije se iza Markovih leđa..pička brate!
