Neobavezno se vozikati naseljenim ulicama, svojim ljubimcem na četiri točka. Potrebno je malo čorbe i dobre volje, i sa ne više od 50 km/h krstariti ulicama voljenog sela, dok vetar lagano prodire kroz nauljenu kosu i tera oči da se suzama brane od njegovog lakog naleta.
Izbačeni lakat kao veoma bitan element kruziranja, odaje poseban utisak mladim seljančicama kojima se u nailasku vidi odsjaj u očima metalik boje tvoga ljubimca, dok se pri prolasku skupljaju da prokomentarišu tvoj diskretni namig upućen jednoj od njih... Pored tebe dva najbolja jarana, uz laku dozu zavisti što oni nisu u mogućnosti da gaze gas, ali ipak srećni što mogu da ih vide uz tebe, mrko gledaju okolo kao da su tvoje lično obezbeđenje i veoma zajebanim pokretima vilice žvaću "Orbit" sa ukusom tropskog miksa, koji si im ti dao.
Katkad naleti roj mušica što se skupio iznad ostataka stajskog đubriva, koje je spalo sa traktorskih guma, no one u letu nemaju takve manevarske sposobnosti, kakve ti možeš da izvedeš za volanom svog mezimca, kojeg bolje poznaješ nego mamu i tatu.
I tako, dok su svi drugi u nekim mislima, ti bezbrižno iskruziraš tri kruga oko sela do 21h, kada ćeš konačno i doći do luna-parka, mesta gde će tvoj šarm moći da dođe do maksimalnog izražaja...
