Simpatična onomatopeja kucanja o vrata, koja se krajnje bojažljivo izgovara, kada nesigurni i manji od makovog zrna zakoračimo u prostoriju osobe od autoriteta, iako smo već uveliko ušli, a vrlo često, prethodno na vrata zaista i zakucali.
- Heh, kuc-kuc, dobar dan, doktore. Nemam zakazano, ali...
- Sačekajte ispred, pozvaće vas sestra!
Ooooodličan primer!!! Jadničak jedva hrabrosti skupio da zakorači, a oni ga šikaniraše za pola sekunde ;D
+