Nadimak koji se koristi pri susretu s osobom davno izgubljenom iz kontakta, a koje se ne sjecamo ni imena...
A gdje siiii.... jarane! kuco stara!
Prisan stepen oslovljavanja nekog starog poznanika s kojim niste bili baš u nekim naročitim odnosima, ali vam je baš sad zatrebala usluga, pa ste se setili da dotična osoba postoji. Verovatno ga zovemo "kuća stara", jer je od vašeg poslednjeg susreta prošlo ko zna koliko godina, pa je i vreme učinilo svoje (omatorelo se, šta ćeš). Posle grljenja i ljubljenja slede pitanja tipa "kako žena, kako deca", zatim evociranje uspomena iz srednjoškolskih dana, ne bi li se dotični raznežio i omekšao, i bez razmišljanja prihvatio da vam učini tu uslugu.
- Gde si Pero, kućo stara!
- Mile, jesi li to ti?
- Ja sam Pero, ja sam. Pa, kako si mi? Puno si mi osedeo... Kako žena, kako deca?
- Ma, dobro su, dobro. Kako su tvoji? Jesi li se ti ono oženio?
- Jesam, Pero. I to pre osam godina! Imam dva sina, ček da im vidiš sliku.
- Lepi su, i liče na tebe. Nego, otkud ti? Koji vetar tebe donese ovde?
- Pa, eto. Rešio da vidim starog druga, jer sramota je da mi ne budemo u dobrim odnosima. Toliko toga smo prošli zajedno. Sećaš li se kad smo onomad na ORA, namazali sve kremom za cipele? Počevši od komandanta brigade, pa nadalje. Ili kad smo u srednjoj školi onoj sisatoj Vesni ukrali grudnjake sa štrika. E, to su bili dani...
- Kako se ne bih sećao. Znaš li ti kad smo maznuli jugića i otišli u Markoviće na igranku? Kako me je tad stari prebio...
- Hahahahaha. Uvek sam ja govorio da si ti legenda! Znaš, tebe sam nekako najviše i voleo. Uvek si bio nesebičan, i znao si da pomogneš u nevolji.
- Šta ću, takav sam.
- Nego, imaš li ti 500 eura na zajam. Treba mi da odem na more, žena navalila, a ti znaš kakve su žene. Mislio sam da na tebe uvek mogu računati. Vraćam do desetog, 100%.
