Poza koju prekaljeni nejebači zauzimaju za šankom u kafiću. A za šankom su jer nemaju mesta, a ni para, za višečasovno opijanje i provod u normalne sate. Njihova priča se, takođe, odvija u tom maniru, „lakat uz lakat“ konverzacije koja prati pozu tj. analiziranje i komentarisanje okoline ne bi li pokazali čavkama oko sebe kako su oni cool i iznad prostaka koji okreću kible od 50 jevreja i jebu svako veče.
- Brate, pazi onu desno od nas.
- Koja? Ima ih tri za stolom.
- Jesi ćorav? Ma ona sa debelom mlečnom sisom, ne mislim na jebene daske valjda.
- Au, al je ubode. Jel ideš?
- Jok. Nije to moj tip.
- Ae ne seri bre. Odkad ti to imaš tip?
- Mojne mi ideš na ganglije. Eto, prepuštam ti je.
- Neka je brate, prvi si je spazio. Neću da idem gde si ti bio.
