Onaj koji se trpa u krug iskrenih stvaralaca (tj. u krug najobičnijih ljudi bez kompleksa), ne zna ništa a volio bi da zna. Voli atmosferu koju prave njegovi idoli. Više je obožavatelj nego učesnik, ali odlično sebe laže, a hiljadu puta ponovljena laž postaje istina.
-Danas sam slušao Vivaldija dok sam igrao šah, uživanje!
-I kako si prošao u šahu? Koju si kompoziciju slušao?
-Ma izgubio sam, neki kreten imao sreće a ja slučajno odigram glup potez i jbg, a slušao sam onu, ma znaš onu na naaa naaaa naa naan aann nana...
-Ok ,ok shvatio sam.
..........................................................................................
-E, kupio sam tempere danas, odlučio sam da nacrtam nešto.
-Pa da nije malo kasno, a i koliko znam ti ne znaš da crtaš?
-Ma nemaš pojma to je u meni sakriveno, osjećam to. Treba mi samo inspiracija. Ako mogu oni likovi da crtaju mogu i ja , ko ih jebe, kao da su oni bolji od mene!
..........................................................................................
-Jutros sam pročitao prvu glavu Zapisa iz podzemlja od Dostojevskog. Koliko lik liči na mene to je čudo jedno, baš mi nekako ide uz Čajkovskog.
-Pa ne bih baš rekao da njih dvojica imaju neke veze ali, ok ako ti tako kažeš...
-Ma izdaću knjigu, već imam napisane tri rečenice...
-Poslušaj mene, bolje nemoj to da radiš.
