Izraz koji se može čuti u podnevlju od Fruške gore, pa južnije do reke Save, jednom rečju: Srem. Mlado življe ima uzrečice kao što su znači, brate i druge, ali sve one mogu samo da idu pod stečaj kada Sremac, sa sve čačkalicom u ustima, kaže "lebe mekani".
Izraz naravno nema konkretan kontekst u kome se može upotrebljavati. Kada ne znaš šta da kažeš usled kreativne blokade, ili si ne daj bože tutumrak uvek možeš računati na keca u rukavu na kojem piše "lebe mekani".
Sremac čacka uši i priča sam sa sobom. Odjednom promrmlja: eee lebe mekani!
Sremac čisti blato sa traktorovog točka i viče: ee lebe mekani.
Sremac ne radi ništa i reče: lebe mekani.
-Bem te ćivote, jebenišem se sa poljoprivrednim delatnostima tokom čitave godine i dobijem ovu crkavicu! Eee lebe mekani, ješću te suvog ove zime kako stvari stoje...
Izraz ushicenja, radosti, lagodnosti, posle nekog velikog mucenja, npr. gladi. Izraz se govori kad dodje do nekog olaksanja.
Posle 9 sati voznje dolazimo u hotel, nista nismo jeli vec 6 sati, umorni, gladno sedamo za sto da hasamo. Nisu nam jos doneli hranu, samo korpice sa hlebom stoje na stolu.
N: Lebe mekani!!! (Pocinje da jede hleb)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.