Počelo je kad su se Kiki i Šomi posvađali oko politike. Objasnio im je kako im je njihove stranke napravio DB. Posle su prešli u istu stranku, a njega su gledali drugim očima. Kad je Miki hteo da se ubije zbog ribe, odveo ga je na pivo i od sutra je Miki bio drugi čovek. Nije se stalno družio sa nama, ali znalo se da se njegova poštuje. Joca je otkrio da ga potkradaju u firmi i kad nam je sve to ispričao, on mu reče da će mu sutra radnik vratiti sve pare. Znali smo da ne može biti drugačije. Onda je počeo polako da nam priča životne priče uz pivo koje baš nikada nije morao da plati. Upijali smo svaku njegovu reč kao proročku. Jednog dana smo primetili kako mu je porastao stomak. Od piva, valjda. Ali ko bi to smeo da mu kaže? Neki mesec posle toga je počeo da priča o nekim letećim tanjirima. Svi smo klimali glavom, a kako je vreme prolazilo priče su postajale sve slikovitije i sve neverovatnije. Ali ko bi to doveo u pitanje? Sve manje smo se družili sa njim, ali je on sve više pričao. Poslednje što nam je rekao je da ne kupujemo tiganje. Kiki i Šomi su mu sredili neku lepu bolnicu u unutrašnjosti. Joca počasti doktore kad stigne, pa mu je baš lepo tamo.
