Ono što se samo na televiziji zaista vraća.
Čuveni pas kojeg su siromašni roditelji prodali, miljenik malog Džoa. Pas koji mu se uporna vraća i na kraju tu i ostaje.
- U realnosti bi izgledalo ovako:
Odvedi komšija Džekija na plac, pomresmo od gladi, te kupi mu hranu, popravi kućicu, pa veterinar, ma 100 čuda. A i žena ti se nešto bunila, kao glasno laje. Ma naravno, sa zadovoljstvom ću ga uspavati, ovaj, udomiti na placu.
Naravno Džekiju se od tada gubi trag i glas.
Ptice koje ostavljaju u životu stanovnike jednog mesta u Vojvodini. Svakog dana nadaju se da će se situacija u Barandi poboljšati, što se na kraju i dešava.
- U realnosti bi bilo ovako:
Odlazim na par dana pa mi molim te vodi računa o Žućku, pričaj sa njim, hrani ga... Ma naravno sine, znaš i sam koliko volim tvog papagaja. Idi ti, provodi se pa se javi. E hvala, znao sam da mogu računati na tebe. Odoh ja. Kako da ne, sad treba da glumim čuvara i da razmišljam o papagaju. Ma lepo ću da ga odvedem kod komšije, on ima mačku, zna sa životinjama.
Žućko se više nije pojavio.
Oružje koje su još Aboridžini koristili kako bi lovili. Inače, predmet koji kada se baci, treba i da se vrati. Postoje naravno i emisije koje dokazuju tu tvrdnju.
E sad, ne znam za vas, ali verujem da i sami znate da je nemoguće da se nešto baci i da se to posle vrati, pogotovu ne neka stvar koja je idealna da se isprazni višak energije. Zama'neš iz sve snage i nema teorije da ne završi na drugom kraju livade.
Dugo sam razmišljao i jednom sam bumerang bacio uz vetar ali na kraju je završio isto kao i Džeki i Žućko.
