Alkoholičar sa pedigreom. Pije isključivo kvalitetna pića od kojih ne boli glava i za razliku od običnog alkosa koji se valja po travi ili betonu, svojih hiljadu litara kapljica godišnje ume pravilno da rasporedi.

Suptilan način da za nekoga kažete da je alkos.

To je ono čemu težim već godinama unazad. Jer ljubitelji dobre kapljice uživaju u svakoj kapi alkohola koju popiju i njihov odnos prema alkoholu se može nazvati čistim hedonizmom. Oni u tim trenutcima vode dubokoumne intelektualne razgovore, vrcne tu i po koji stih, odrecituje se i neka pesmica. I tako do zore bele.

Za razliku od njih, ja koji ne pijem na kapljice obično sam svestan svojih postupaka samo do treće ili četvrte čaše. Sve posle toga je iživljavanje nad sobom i drugima. Bahatom ponašanju nema kraja, fizički obračuni su vrlo česta pojava, ( naročito ako u blizini ima onih koji nisu hedonisti što se rakije tiče ) a ako kojim slučejem nema fizičkog onda obavezno nađem žrtvu za mentalno zlostavljanje. Mislim da nije potrebno ni pominjati odnos prema nežnijem polu u tim trenutcima. I tako ne do zore bele nego dok se prvi put ne ispovraćam, i kroz maglu shvatim da sutra od blama neću na ulicu izaci.