Opustilo se to.
Skroz im je okej da dođu nenajavljeni.
Dok sam napolju da bih kupio nešto da imaju da popiju, jer ih nisam imao u planu - uzmu moje papuče.
Pojedu mi ručak pre nego što dođem s posla baš kad sam razmišljao kako ne moram mrtav umoran nigde svraćati, jer, jelte, ima u frižideru.
Uzmu moje papuče.
Kažu "što lažeš da nemaš ništa gazirano, eno ti Pepsi dole", iako sam poslednju limenku sakrio u frižideru iza velikog pakovanja margarina, soka od cvekle, nedopingovanog uzorka urina i sirupa za kašalj. A sok od cvekle ne piješ, jbmlti sunce.
Uzmu moje papuče!
Uče papagaja navijačkim pesmama pogrešnog kluba.
Traže pare na zajam, pa mi pričaju gde su uplatili more.
Uzmu moje papuče!!!
Dovedu i decu, slobodno ja da ih opomenem "ako prave neko sranje, hehe".
Uključe moj komp i slože ikonice na desktopu "by name".
Uzmu moje papuče!!?#$!
Shvatim kad odu da mi nema ni kokica koje sam planirao uz onu Pepsi kad se uveče najzad opustim uz neki film.
Moja rodbina.
Njena rodbina.
Kumovi.
Presrdačne komšije.
To što sam ljubazan ne znači da smo toliko bliski da stružem vaše govno sa wc šolje. I ne želim da budemo, alooo.
Opustilo se to… Al' barem mi papuče budu tople kad najzad odu.
