Ljudi koji za sebe kažu da su duhoviti

Smešniji je Vučić kad najavi novo radno vreme. Mada dobro, on već do suza dovodi. Nestvarna bića kojima je hajlajt dana vic o plastici Jelene Karluše. Po prirodi tmurni, namrgođeni, sa neverovatnom željkom da budu zanimljivi okruženju u kojem se nalaze, da ne kažem - da bidnu smešni. Nebitno da li će prdnut' s upaljačem na međunožju, pokazati golu bledu bulju kroz kola ili dati još jednu u nizu opasku na pokojnog nam Krkobabića godine, ne prestaju dok okolini ne budu smešni. Odnosno dok ne pomisle da su smešni ljudima kojima su jadni.

Ne postoji skupina koja nema takvog jednog. Verujem i da je na "Drugom zasedanju Avnoj - a" postojao jedan takav. Mada je Toti svakako znao i snjima d' izađe na kraj. Jedan pravi obešenjak, ili što bi kolege Vukajlijaši rekli, šaljiv decxko.

Ne raspravlja se o njegovoj duhovitosti, barem ne u njegovom prisustvu, ona je aksiom, aksiom od koga sve kreće. Nebitno što je ortak greškom popišao profesorku po faci na sred školskog, hah, pa to nije ništa u odnosu na njegovo pišanje u vodokotlić, si ti lud?

Kako bilo, i on ima neke pozitivne strane, nepresušni je izvor novih zajebancija, koje pa fala Bogu, njegove su, jebu, tako da nikako ne možete doći do reči ni vi, ni bilo ko iz genga. On je lep, on je jak, njega zna ceo grad! Uglavnom uz njega ide još jedan - pavijan kao i on, koji je saučesnik u svim njegovim "zlodelima", u svim "ajm d bos" situacijama, u kojima je ispao džek, ali ne iz utičnice. Taj isti drug je još antipatičniji od njega, ali srećom nije čest gost, pa se nekako može i tolerisati.