Za razliku od onih uvek nasmejanih, ultra pozitivnih ljudi kojima je čaša uvek do pola puna, koji uvek imaju leptire u stomaku i ptičice oko glave, a koje uglavnom krasi i nizak koeficijent inteligencije i u čijem bi stanju želeli da se nađete isključivo kada želite malo da odmorite mozak, postoje i oni kojima je čaša uvek do pola prazna, a sa kojima se mnogo bolje razumem u svim životnim situacijama.
2 lika iz zgrade komentarišu seljačku gomilu klinaca koja se svako veče okuplja ispred naše zgrade i dernja se do 2 ujutru
Lik kome je čaša uvek do pola puna: "Samo malo kada bi se utišali, bilo bi ok"
Lik kome je čaša uvek do pola prazna: "...da, ili recimo kada bi svi pomrli od kuge ili sifilisa..."
