Obično vam služi kao opravdanje za neko sranje koje ste napravili
,, Ljudi smo, dešava se. ''
Argument koji pokušavamo sve redje da upotrebimo, i u koji polažemo sve manje nadanja i kada ga, nekako tiho izgovaramo. Izgleda da smo počeli da polažemo sve manju nadu u dobrotu i nesebičnost ljudi. Izgleda da se ljudskost polako, u nekom medjuprostoru, gubi.
Nije po pravdi ali je pravedno, tebe košta cimanja ali mene košta mnogo više, učini mi toliko, ljudi smo i ti i ja, ko zna - možda ti baš moja pomoć zatreba nekad u životu. Možda ti se nikad i ne vrati sa moje strane ali je ipak ljudski, i ti bi voleo da ti se neko nadje kada ti pomoć najviše zatreba. Baci mi šlauf, to je sve što tražim, ja ću dalje već nekako isplivati.
- Sećam se jednog nastavnika iz osnovne, koji me je toliko mrzeo da mi čak nije dozvoljavao da idem u wc na malom odmoru. Smanjivao bi mi ocene za svaku sitnicu, dok ne bi fasovao dvojku umesto četvorke, petice. Za njega sam bio samo jedan od stotine klinaca koji mu idu na kurac, a meni su njegove dvojke pravile velika sranja..
Jednom sam ga video na bulevaru, stala su mu kola na sred puta i zakrčila saobraćaj. Haos. Nije mogao sam da ih pomeri, ljudi su mu jebali majku, dobacivali.. Niko nije izašao iz kola da pomogne. Za sve njih je bio samo jedan od stotine drkadžija u saobraćaju zbog kojih su danas legli na sirenu. A on je u sebi molio Boga da neko izadje iz kola i pomogne mu.
Kao situacija kada ti fali jedan ispit za uslov i upis na budžet. Ne položiš, padneš godinu, ćale ne može da te finansira, ne uspeš da se snadješ, vratiš se kući i školu na kraju i ne završiš. Radiš neki bezvezan posao do kraja života, kaješ se, i pizdiš jer ženi i deci ne uspevaš da pružiš više. Možeš da zamoliš profesora makar za šest, ljudski da mu objasniš kakva je situacija, ali retki će popustiti, mada su i sami studirali. Nisi zaslužio, princip je princip, pravila jednaka za sve..Kolega dovidjenja.
Odjebe te bez i pomisli da je mogao da utiče pozitivno na jednu sudbinu..Ne sluteći da iza ćoška baš njega vreba neka pakost, koja će ga staviti u milost i nemilost nekih drugih ljudi.
Opravdanje za bilo kakvu radnju čiji je cilj isticanje sopstvenih vrlina u prvi plan.
- Hvala matori što si mi sredio da radim u Skandiment banci, biću ti žirant!
- Nema na šta, ljudi smo!
___________________________________- Ne pamtim kada sam se bolje fircala! Srce moje!
- Pa ljudi smo, kad god budeš htela zovi, nemoj ribica ni slučajno da gladuje, važi?
Poslednji vapaj upućen neljudima.
