Živi leš, etiopljanin. Osoba na čijim štrčećim rebrima možeš slobodno učiti prvenče da broji. Koščato stvorenje koje dok hoda, kod prisutnih izaziva određenu dozu straha u iščekivanju preloma tankih nožica poput čačkalice o kutnjak nakon krmljanja žilave krtine.
Bez duše i da pusti goluba, bledog tena i očiju k'o u Pjerluićija Koline, predstavlja živu definiciju glumca kakvog Spilberg nikada nije pronašao za potrebe snimanja "Šindlerove liste".
- Tata, ovo je moj novi dečko. Zove se Čedomir.
- Ovo?
- Budi pristojan, tata!
- Je l' tebe sinko izela neka, da prostiš, boleština pa si mi se tako usukao?
- Ne, gospodine. Takav mi je metabolizam, ali i slabo jedem, da budem iskren.
- Slabo jedeš? E pa 'ajde onda da tebe tast na'rani k'o gospodina. Spremio sam džigerice u skrami, sidu leče.
- Ja sam vegeterijanac.
- Vegeterijanac? Sad mi je sve jasno. E slušaj me dobro! Takav mi nećeš u kuću, jebeš mi mater, a niti će moja jedinica u tvoju. Pored, koliko-toliko, živog zeta ja da zovem komšiju da mi pomaže kad koljem svinju?! E oprem, nema!
- Tata bre!
- A ti, pile tatino, umesto nekog rumenog u obrazima da mi nađeš, ti mi dovodiš ovde ovog logoraša. Vidi ga bre kakav je k'o podgrejan leš! Glupa si na majku, da znaš.
Neobaveštena osoba čija je pamet malo izvetrila, pa izgleda kao da je neko vreme proveo iza bodljikave žice. Sve ga zbunjuje i iznenađuje. Čuje samo ono što je rečeno, ne i prećutano i vidi samo ono što je napisano, a ne i ono što stoji između redova.
- Jebote, baš je dosadno. Aj' skoknemo do Ade, da vidimo ovaj novi most?
- Koji most?
- E, teška si logorašica!!
