Pomagalo za koje početnici u teretani misle da su dio standardne opreme trenera. Vižiljasti, upravo izneseni iz kabineta za anatomiju, težinom koja prijeti da se odupre gravitaciji, zasipaju pitanjima tipa koji psuje sebe u mislima što nije psihitriju završio pa da makar bolje pare namlati slušajući jednu te istu priču jednog te istog tipa ljudi. "Koliko komada, koliko serija, daj neki savjet. Koliko puta nedeljno da dolazim, ja ću svaki dan, baš hoću predano da treniram, hoću či uzimati da pijem nešto. neke proteine i to, sam o nemoj neku tešku hemiju, ja sam čuo da je jedan tip umro od toga?", i slična pitanja koja završavaju standardnim logičnim odgovorima koji ne zadovoljavaju apetite polaznika. Vidjevši da je i ovjde isto kao i u životu, da se samo rad cijeni, većina brzo odustane i nastavlja da njeguje paukoliku građu.
"Dvadeset kila mišićne mase? Šta će ti? 'Oćeš da jebeš, a? E pa idi jedi, jebali te preparati i prahovi. Cijepaj ribu i kokošku, voće i povrće, zajebi alkoholisanje, sode i hamburgere. A i ne moraš. I treniraj. Pa će sve da dođe, lagano. Do tada, gvožđe ti je tamo, kako kičmu da držiš sam ti pokazao, i idi radi. Vrata su ti na ovoj drugoj strani, zapamtio si odakle si došao, pa ti odluči."
