Biće koje nonstop misli o nama i za nas.
Gosti došli. Majka poslužila piće, voće, slatkiše. Ti, dijete željno slatkiša ka' žena šamara, pružaš ruku, uzimaš slatkiš, i jedeš ga. I tako nekol'ko puta. Majka pođe u kuhinju i zovne te "da je nešto poslušaš", i tamo ti reče "Drš se dobro kad gosti odu." siktavim glasom. Gosti odu, majka pođe da ih isprati vraćući se sa suvenirom, prutom, a ti ufatiš da se držiš za naslone za ruke na fotelju. Padaju batine, teške riječi, još teža obećanja tipa "Neću više!", ali "bič majkin" ne popušta, tojes', ne popušta sadista u nju. A i ima svo pravo ovoga svijeta da te bije. Kad te je nosila 9 mjeseci, vala ima pravo i ponekad tih 5 minuta da se iživi na tebe.
ka zena samara :))) au kolko mi se puta to desilo,samo me nisu bili,no mi se penjali na glavu sa pricom :)
Euglena, ne bi bilo ove definicije da nije bilo proživljenoga. Ali, kurcu fala, majke je prestala odavno da me bije, ima 2-3 mjeseca. Sad me tata bije.
mene nikad nisu tukli zato što jedem ili što uzimam slatkiše