Diploma zanatlije, nekada veoma cenjena, samom vlasniku svetinja, dokaz znanja i zvanja; ponosno istaknuta na najupečatljivijem mestu u radionici, dostupna na uvid svakom oku. Dokument na koji se s dikom, punog srca poziva u situacijama likovanja, nakon profesionalno odrađenog posla ali takođe i u trenucima narušavanja ega, sumnjom ili prozivkom.
Danas ovaj nekada časni dokument gubi smisao, čak i nepravedno dobija posprdni karakter, koristeći se u šaljivo-ironičnoj konotaciji prilikom kurčenja poludebilnih ljiga, takozvanih kvazi intelektualaca, sopstvenom ''stručnom spremom''.
- Molim vas kako to komunicirate sa jednim doktorom nauka prestižnog...
- Izvini doktore nisam te prepozn’o... jebi ga, nis’ okačio majstorsko pismo.
______________________________________________________________________U nekoj dalekoj inostranoj državi... tortura zloglasne komisije nad našim čovekom, koji pokušava da stane na svoje noge.
- Dragi Nebojša, daleko od toga da mi sumnjamo u vaše kvalifikacije i preporuke, ali propisi nalažu da svaki budući vlasnik radionice dostavi određenu dokumentaciju.
- Naravno, evo mog majstorskog pisma i preporuka, izvolte slobodno pogledajte.
- Dobro, da vidimo... mentor majstor Mića. Khm, khm... nažalost ne možemo da uvažimo ovaj dokument, majstor Mića se tereti za falsifikovanje sopstvenog majstorskog pisma, tako da to povlači sumnju i u verodostojnost vaše dokumentacije.
- Šta? Pa ovo je sramota, pa ja nemam veze sa tim... ja sam časno pred komisijom odbranio svoju temu.
- Nemojte se nervirati... proverićemo sve i obavestiti vas blagovremeno.
- Dobro, dobro... u redu, majstor Mića i nije na nekom glasu... ali kako možete da sumnjate u preporuke majstora Ace, kod koga sam takođe radio kao šegrt.
- Šta da vam kažem? Propisi su propisi.
- Ali molim vas... evo vi ste bar čuli za majstora Acu, i kad on povuče... pa pogledajte samo ovo šegrtsko uvo.
- Sve je to u redu ali žao nam je.
