Nisam siguran, ali biće da je ovo posledica marketinga, otudjenja, usamljenosti ili već nečeg četvrtog. Bilo kako bilo, sve je više automata koji govore, i postaju sve popularniji - frižideri sa sokovima i pivom, bankomati, semafori, pa čak i kase u super marketima..Obično je to prijatan glas, snimljen na traku, i nastoji da nam ulepša dan pažljivo odabranim rečima, koji nam na kraju kaže - hvala što ste koristili naše usluge, prijatan dan i dodjite nam opet. Polako ali sigurno, razgovor sa ljudima više neće biti potreba - i onako će sve funkcionisati na glas, kod ili otisak prsta..Na našu veliku radost...
Čovek se vraća sa posla u svoje toplo, porodično gnezdo. Na ulazu obaveštava zgradu da je stigao, zgrada spušta pokretnu kapiju, i čovek naredjuje kolima gde da se parkiraju. Govori liftu na koji će sprat, dolazi pred vrata od stana, izgovara sezame otvori se i ulazi unutra. Ljubi ženu, grli decu i sluša izveštaj kompjutera o stanju na berzi, kursu još uvek postojećeg dinara i vestima iz zemlje i sveta. Zamračuje svetlo u dnevnoj sobi kako bi odmorio oči, pljesne rukama i pušta omiljenu plej listu, i viče elektronsku kućnu domaćicu koja se zove Milica, i javlja se na dužnost u svakom delu stana. Pošto je i žena zaposlena, ne stiže da kuva, tako da Milica prenosi poruku o ručku po izboru mašini u restoranu u prizemlju. Stiže kineski paprikaš za četiri osobe malim, posebnim liftom, koji kaže izvolite i vraća se dole. Ručaju u miru i svi su srećni.
