To su momenti kad slušaš neku super dojajnu muziku (ja to radim tako što stavim slušalice u uši pa mi je doživljaj još jači), i maštaš o stvarima koje ne bi mogao da postigneš ni da imaš još 5 života.
Ne radi se tu o malim željama, već maštaš o delima koja bi ti pronašla mesto u istoriji, barem na neki period...
Zamišljaš da si reprezentativac, i da imaš tu čast da predstavljaš otadžbinu, a toliko si dobar u tome da možeš sam da srušiš recimo veliki Brazil, i to u finalu Svetskog prvenstva...publika te obožava, cene te, poštuju...eh
Neretko si i apsolutni prvak teške kategorije u ultimat fajtu, iako zapravo imaš jedva 75kg, ali dok maštaš uz muziku, toliko realno deluje da neku istetoviranu nabildovanu crnčugu istreseš iz gaća u ringu, iako bi neko takav u stvarnosti tebe, tvog ćaleta i strica lupao jednom rukom...al jebiga, u tvojoj mašti ti si taj koji bije kao maljem.
Holivudska zvezda?? zašto ne bi bio i to? život proveden uz obilje lepih žena, para, zabava..a glumiš samo neke uloge gde si glavni jebač i razbijač u svakom filmu.
ali kad prestane muzika, nekako te bude i sramota šta si sve zamišljao, shvatiš da si ipak mediokritet koji će proći kroz život nezapažen, al šta je tu je...onda odeš na fudbal sa društvom i shvatiš da ne možeš da trčiš pola sata, duša ti izbija na nos od iscrpljenja.....tad shvatiš ono najgore.
Da se nisi dovoljno trudio u životu, da si dovoljno želeo neke stvari o kojima maštaš uspeo bi onda, jer ljudski um je neograničeno moćan, sve što zamisliš to si u stanju i da ostvariš, samo ako dovoljno snažno veruješ u sebe...nepokretni ljudi uspeju da prohodaju, tužno siromašni postaju bogati, žene kojima doktori govore da ne mogu da imaju decu-uspeju da rode...al jedino što treba je da budeš hrabar i da ne odustaneš na prvim težim preprekama, nego da odlučno koračaš ka ispunjenju svog cilja.
Ta mala granica koju neki uspeju da savladaju, tj. da nateraju sebe da veruju da mogu i da istraju u tome, čini razliku između mediokriteta i šampiona u svakom mogućem smislu.
