Izraz se koristi pri suočenju sa skijaškom stazom nulte kategorije, strmom kao spust u pakao, dok u sebi prikupljaš poslednje rezerve hrabrosti kojima se suprotstavljaju poslednje rezerve racionalnosti i svesti o sopstvenoj skijaškoj veštini.
- Bleksi, 'oćemo dole, niz Duboku?
- Duksi, ja bih da se vratim sa ovog zimovanja, imam još životnih radosti u planu...
- Hm... da... možda, ako idemo cik-cak?
- Ma kakvo, bre, cik-cak, vidiš da mečke u šumi već ljušte aperitiv i čekaju da se skrljamo pa da navale! Idemo mi lepo niz potok, pa polako do one staze sa krivim borom, tamo sam video jednu malu u žutom kombinezonu...
- Žutom, a? Pa dobro... 'De nađe samo mečke da me plašiš, majke ti ga spalim...
